Dijalekti srpskog jezika

Dijalekti ili narečja

Dijalekti ili narečja su varijacije jednog jezika koje se govore u različitim geografskim područjima. Veličina područja i broj govorika može da varira. Dijalekti većih oblasti se mogu deliti na više poddijalekata manjih oblasti, koje mogu dalje da se dele na još manje oblasti i tako dalje. Dijalekti srpskog jezika su varijacije srpskog, zasnovane na štokavskom narečju. Štokavsko narečje, pored srpskog, čine nekadašnji srpskohrvatski, bošnjački, hrvatski jezik i novo predloženi crnogorski.

Dijalekti štokavskog narečja se dele, odnosno klasifikuju na osnovu dva kriterijuma. Prema prvom kriterijumu se dele na ekavske, ijekavske i ikavske govore uz mogućnost da se oni kombinuju (na primer ekavsko - ijekavski). Druga podela se zasniva na stepenu akcentuacije i deli se na novoštokavske i nenovoštokavske (staroštokavske i srednještokavske) govore.

Smatra se da su dijalekti nastali kao kombinacija strukturalnih i genetskih kriterijuma, pa se prema tome dele na:

1. Šumadijsko-vojvođanski dijalekat

Šumadijsko-vojvođanski dijalekat koji spada u grupu novoštokavskih dijalekata. Zastupljen je u severozapadnom delu Srbije - Bačka, Banat, Srem, Beograd i Šumadija, a ovim dijalektom govore i Srbi u Mađarskoj i Rumuniji. Glavna odličja ovog dijalekta su da u njemu postoji četvoroakcenantski sistem gde neakcentovani vokali mogu dolaziti samo posle akcentovanih slogova i koristi se nova deklinacija. Nekadašnji glas „jat“ je zamenjen sa „e“ pa umesto „noveju“ imamo „noviji“, „nesam“ imamo „nisam“ itd. U padežnim oblicima „jat“ je zamenjen sa „i“ pa donijamo reči kao što su „meni“ i „ovim“. Grupa „ao“ se uglavnom sažima u o- pa imamo „piso“ umesto pisao i sl. a glas „h“ uglavnom ne postoji ( ne izgovara se). Ovaj dijalekat je u svojoj celini ušao u osnovu srpskog književnog jezika. Zastupljena su sva 4 akcenta i 7 padeža. Neretko se umesto glasa „e“ javlja glas „i“, pa dobijamo „Di ste?“ umesto „Gde ste?“. Deli se na manje poddijalekte: severnosrbijanski, beograđanski i vojvođanski.

PROČITAJTE JOŠ... Ugroženi jezici

2. Kosovsko-resavski dijalekat

Kosovsko-resavski je staroštokavski dijalekat kojim se govori u centralnom području Srbije. Od novoštokavskog narečka, odnosno standardnog srpskog jezika, se razlikuje po položaju i vrsti akcenta. Akcenat je najčešće pomeren jedan slog bliže kraju reči u odnosu na standardni srpski jezik. U ovom narečju akcenat može biti samo dugosilazni i kratkosilazni. U nekim poddijalektima postoji i dugouzlazni kao posledica pomeranja akcenta jedan slog unapred u odnosu na standardni srpski. Takođe, česta je upotreba aorista kao glagolskog oblika. Padežni sistem se sastoji od 5 do 7 padeža (gde se čak i dativ razlikuje od lokativa). U sistemu sa 5 padeža koriste se nominativ, genitiv, dativ, akuzativ i vokativ. Morfološki lokativ i instrumental su prisutni u nekim delovima dijalekta, a u nekim su zamenjeni opštim padežima pa rečenica: „Bio sam u školi.“ glasi: „Bio sam u školu.“ Ili „Bio sam u škole.“ Skraćeni oblici dativa i akuzativa postoje i u množini „vas – ve“, „nam –ni“ za razliku od „mene –me“ i „meni- mi“ u standardnom srpskom jeziku. U ovom dijalektu koristi se potpuna ekavica (ovem, onem umesto ovim, onim).

3. Prizrensko-timočki dijalekat

Prizrensko-timočki dijalekat je skup dijalekata staroštokavskog narečja kojim se govori od Timoka do Prizrena. Deli se na tri poddijalekta prizrensko-južnomoravski, svrljiško-zaplanjski i timočko-lužnički. Postoji naglasak koji se može okarakterisati kao kratkosilazni i može stojati na bilo kom slogu u reči. U odnosu na starosrpski, naglasak nije promenio položaj, a sličan j e onom u kosovsko-resavskom dijalektu i ostalim staroštokavskim narečjima. Padežni sistem je analitički, sastoji se iz nominativa, akuzativa i vokativa, gde je akuzativ preuzeo funkciju ostalih padeža; na primer: „Razgovara od dete“ što znači: „Razgovara o detetu.“. U ovom dijalektu postoje svi glagolski oblici kao i u standardnom srpskom, ali se razlikuju po tvorbi i naglasku. Na primer, futur se gradi pomoću „ću/ćeš“ + prezent (Ću dođem večeras), a aorist se mnogo češće koristi nego imperfekat. Za rasliku od standardnog srpskog, česta je upotreba povratne zamenice „si“, na primer: Ćuti si.“ Ovaj dijalekat ne pogoduje društvenim prilikama, jer se smatra da nije pogodan za komunikaciju i da je „jezik prostaka“, međutim zaboravlja se da su ovim dijalektom pisali Stevan Sremac i Borisav Stanković.

4. Istočnohercegovački dijalekat

Istočnohercegovački je mlađi štokavski dijalekat srpskog jezika ijekavskog izgovora. Njime se govori u istočnoj Hercegovini, Crnoj Gori, zapadnoj Srbiji i Hrvatskoj. Bez obzira na novonastale razlike između jezika u te četiri zemlje, istočnohercegovački se koristi kao standardni u sva četiri jezika zbog svoje najveće rasprostranjenosti i naprednosti u odnosu na sve ostale dijalekte srpskohrvatskg jezika. Među važne osobine spada novoštokavska akcentacija i nova deklinacija. Glas „jat“ zamenjen je sa „ije“ i „je“ (pjesma, vjera, mlijeko) ali i sa „e“ (bregovi) i sa „i“ (volio). Uglavnom je rašireno jekavsko jotovanje. Infinitiv se završava uglavnom na –ti i na –ći, ali se neretko sreću i oblici krnjeg infinitiva –t i –ć. Glas „h“ se ne izgovara, pa se dobija „ljeb“. I u ovom dijalektu se čuva aorist.

5. Zetsko-raški dijalekat

Zetsko - raški je ijekavsko-ekavski dijalekat srpskog jezika kojim se govori i u Crnoj Gori. Akcentacija u ovom dijalektu je starijeg tipa, pa zato postoje samo dugosilazni ikratkosilazni akcenti. Oni se mogu javiti na svakom slogu reči, pa čak i na poslednjem što pravila standardnog srpskog jezika ne dozvoljavaju. Što se tiče padežnog sistema ne razlikuje se lokativ od akuzativa. Za standardni srpski jezik u infinitivu je uobičajeno koristiti nastavak – ti (pevati, pisati), dok se u ovom dijalektu koristi krnji infinitiv – t (pjevat, pisat). Poznati pisci koji su pisali ovim dijalektom su uglavom iz Crne Gore, a najpoznatiji među njima bio je Petar II Petrović Njegoš sa njegovim delima „Gorski vijenac“ i „Luča Mikrokozma“. Među poznatijim književnicima sa prostora stare Crne Gore se nalaze i Stjepan Mitrov Ljubiša i Marko Miljanov.