Ekvivalencija i sudsko prevođenje

Prevođenje nije nimalo lak posao

Potvrđujem da ovaj prevod u potpunosti odgovara izvorniku koji je sastavljen na ________ jeziku.

Navedena rečenica je klauzula overe prevoda koju sudski tumač stavlja na kraju isprave koju je preveo/la i njom se potvrđuje tačnost ciljnog teksta u odnosu na izvornik. Tačnost ciljnog teksta podrazumeva da je ciljni tekst veran, precizan i dosledan prevod izvornog teksta. Drugim rečima, izvornik je ekvivalentan prevodu. Odnos jednake vrednosti je temelj paradigme ekvivalencije u teoriji prevođenja, nastale 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, i dan danas je mera kvaliteta prevođenja kod većine prevodilaca, ali i klijenata. Ekvivalencija se najčešće može izjednačiti sa sudskim prevođenjem jer je prevod sudskog tumača važeći dokument u drugoj državi. Stranka dobija prevedenu ispravu istovetnu, u svim aspektima, osim jezika, s izvornom.

Šta je ekvivalencija?

Ekvivalencija je odnos jednake vrednosti između izvornog i ciljnog teksta. Ekvivalencija ne podrazumeva da su dva jezika ista, nego da između njih može da postoji odnos jednake vrednosti koji se ogleda u obliku, referenci ili funkciji.

Kad govorimo o jednakosti oblika, možemo da kažemo da je engleski veznik često korišćen u pravnim tekstovima „in accordance with“ ekvivalentan sa srpskim veznikom „u skladu sa“. Oba veznika se sastoje od imenice između dva predloga. Jednakost reference dobijamo ako englesku reč „Friday“ prevedemo kao „petak“ na srpski jezik jer te reči predstavljaju dan pre subote u oba jezika. Na kraju, imamo jednakost funkcije kad „Friday 13th“ prevodimo kao „martes 13“ na španski jezik. Naime, zlosrećan dan na španskom govornom području nije petak, nego utorak.

Malo o istoriji ekvivalencije i strukturalizmu

Promišljanja prvih teoretičara prevođenja o ekvivalenciji vezuju se za strukturalnu lingvistiku i Ferdinanda de Sosira. Sosir za jezik kaže da je sistem koji se sastoji od elemenata, sistem u kojem svaki element zavisi od celine. Funkcija svakog elementa određena je mestom tog elementa u sistemu u odnosu na druge elemente.

Pomenuti element je jedna jezička jedinica i ona se sastoji od označenog, odnosno mentalne slike koju imamo kad pomislimo na nju, i označitelja, odnosno glasovne/pisane manifestacije te slike. Odnos između označenog i označitelja je proizvoljan, što znači da ne postoji konkretan razlog zašto za pojam mačke (domaće ili divlje životinje sa krznom i četiri noge) kažemo na srpskom m-a-č-k-a, a na engleskom jeziku c-a-t. U ovom se ogleda nepodudarnost različitih jezičkih sistema.

Svaka jezička jedinica je nosilac ne samo značenja već i vrednosti. Razlika između značenja francuske reči „mouton“ (ovca) i engleske reči „sheep“ (ovca) ne postoji. Međutim, razlika u vrednosti itekako je prisutna. Pored vrednosti engleske reči „sheep“ (ovca), francuska reč „mouton“ (ovca) podrazumeva i englesku vrednost reči „mutton“ (ovčetina).

Da zaključimo, iako se odnos jednake vrednosti može podvući između dve reči, vrednost se najčešće neće iskazati istim jezičkim jedinicama u dva jezika zbog nepodudarnosti jezičkih sistema.

Pročitajte još... Portugalski i portunol jezik

Vrste nepodudarnosti

Nepodudarnosti jezičkih sistema na svim nivoima jezika, fonetskom, fonološkom, leksičkom, gramatičkom i tekstualnom, uzrok su prevodnih problema u prevođenju. Sad ćemo navesti različite vrste nepodudarnosti sistema jezika, a time ćemo pokušati da objasnimo zašto prevođenje nije nimalo lagan posao.

• Ciljni jezik nema nadređeni pojam

Srpski jezik nema nadređeni pojam koji bi odgovarao pojmu „brat i sestra“, odnosno engleskom pojmu „sibling“.

• Ciljni jezik nema podređeni pojam

U srpskom imamo „baku i deku“, a u švedskom imamo dve vrste bake i deke – „mormor“ i „farmor“ s jedne strane i „morfar“ i „farfar“ s druge strane u zavisnosti od toga da li su baka i deka s očeve ili majčine strane.

• Izvorni pojam je kulturološki-specifičan

Srpski jezik ima pojam apsolventa, odnosno studenta na završnoj godini studija koji je odslušao/la sve predmete, ali nije položio/la ispite iz njih, koji ne postoji u engleskom jeziku. Znači postoji pojmovna praznina između dva jezika.

• Izvorni pojam nije leksikalizovan u ciljnom jeziku

U ovom slučaju postoji leksička praznina između dva jezika. Govornicima oba jezika je pojam poznat, ali ne postoje podudarni izrazi. Na primer, engleska reč „couch potato“ označava lenju osobu koja po ceo dan leži ispred televizora. Govornici srpskog jezika prepoznaju pojam, ali on nije (formalno) leksikalizovan u njemu.

• Različita fizička perspektiva

Različita fizička perspektiva se odnosi na različit red reči u rečenici, što je izuzetno važno u sudskom i pravnom prevođenju jer bi red reči u oba teksta trebalo da se podudara.

• Različito asocijativno značenje

Dve reči mogu da imaju isto denotativno značenje (značenje koje se nalazi u rečniku), ali mogu da imaju, na primer, različite nivoe formalnosti.

• Različita učestalost

I engleski i srpski jezik imaju pasiv, ali je pasiv daleko učestaliji u engleskom jeziku. Iako pravni registar srpskog jezika podrazumeva učestaliju upotrebu pasiva u odnosu na opšti tekst, ipak ima nepodudarnosti.

Vraćamo se na ekvivalenciju

Sve navedene nepodudarnosti između dva jezička sistema su neminovne, kao i prevodni problemi i prevodna rešenja nastala iz njih ako želimo da održimo ekvivalenciju u oba teksta.

Najda, jedan od prvih teoretičara prevođenja, podelio je ekvivalenciju na dve vrste, formalnu i dinamičku.

Kod formalne ekvivalencije prevodilac se usredsređuje na prenos sadržine i oblika poruke u ciljni jezik. S druge strane, dinamička ekvivalencija se zasniva na ekvivalentnom efektu – prirodnosti izražavanja i istom odnosu između izvornih primalaca i poruke i ciljnih primalaca i poruke. Naravno, između ove dve vrste postoje različiti nivoi ekvivalencije koji zavise od vrste poruke, namere autora i primalaca ciljnog teksta.

Sudsko prevođenje u najvećem delu slučajeva možemo da kategorišemo pod formalnu ekvivalenciju. Sudski prevodilac pečatom overava da je prevod verodostojan originalu, zbog čega je prevod sudskog prevodioca u većini slučajeva semantički i oblički veran izvornom tekstu:

• značenje izvornika se prenosi u prevod što vernije moguće (ne postoji mogućnost dodavanja/izbacivanja značenjskih elemenata);
• prevod prati sintaksu stranog jezika gde god je to moguće;
• struktura dokumenta izvornika se preslikava u prevodu;
• usredsređenost na izvornu kulturu kod prevoda kulturološki-specifičnih reči.

Ako bismo sudsko prevođenje okarakterisali isključivo formalnom ekvivalencijom, ne bismo bili pošteni prema sudskim tumačima. Složenost sudskog prevođenja možemo razaznati otkrivanjem jednog po jednog sloja prevodnog procesa. Zato ćemo u sledećem tekstu pričati o tome da li se može staviti znak jednakosti između sudskog prevođenja i ekvivalencije, i ako ne, o kojoj se toj dodatoj vrednosti radi.

Milica Dragićević je prevodilac za engleski jezik i autor bloga Prevodilaštvo (www.prevodilastvo.blog). Teorija prevođenja je fascinira od studentskih dana, što je i glavni razlog pravljenja bloga – njeno približavanje drugim prevodiocima. Jedan je organizatora neformalnog Okupljanja prevodilaca i digitalaca u maju 2018. godine u Novom Sadu jer ima veliku želju da u Srbiji ima više raznolikih okupljanja i umrežavanja prevodilaca i srodnih profesija.