Francuski - jezik poezije

Francuski je jezik poezije

Od svih svetskih jezika, jedan se izdvaja po svom uticaju na kulturu kroz istoriju do danas. To je, naravno, francuski. Nastao od latinskog, ovo je jezik kojim je pričao svako ko je bio „neko“. I dan danas nosi sa sobom neki miris prefinjenosti. Šta više, većina „velikih“ i „pametnih“ reči u našem jeziku potiče iz francuskog. Kultura se mahom definiše kroz umetnost, bez obzira na njenu vrstu.

Takođe, možemo čak reći i da je ne bi bilo da nema osećanja koja prate tu umetnost. Na kraju, potreban je jezik da bi se sve to izrazilo. I tako, dobijete francuski.

U koju god epohu književnosti da uđemo, naićićemo na značajne francuske predstavnike. Čini se da ova zemlja ima bezbroj talentovanih umetnika i pisaca koji su doprineli svetskoj književnosti. Možda im pomaže baš to što se izražavaju na francuskom. Iako težak i pun pravila, ovaj jezik je zapravo mnogo pevljiv. Zbog toga je pogodan za pisanje poezije, a i za raznorazne šansone. Ako niste upoznati sa predstavnicima francuske poezije, možemo krenuti od najznačajnijih.

Šarl Bodler

Predstavnik francuskog simbolizma, pisao je o onome o čemu se nije pričalo. Oduvek je bio jedan od onih ljudi za koje se kasnije govorilo kako su bili ispred svog vremena. Većinu života proveo je kao boem, skupljajući materijal za svoju zbirku pesama, kako je on to nazivao. Izdao je zbirku „Cveće zla“ koja je najpoznatija po svom oksimoronskom naslvou. Kontraverzno društvo je stavilo cenzuru na ovu zbirku, ali bilo je prekasno- Bodler je već postavio temelj simbolizma.

Pročitajte još... Šta je birokratski jezik?

Artur Rembo

Takođe pristalica simbolizma, Rembo je značajan po tome što je uveo sasvim drugu dimenziju jezika u svoju poeziju. Svoje remekdelo je napisao sa šesnaest godina, i ono je potpuno nerazumljivo na prvo čitanje. „Samoglasnici“ traže od čitaoca da čitaju između redova ne bi li razumeli pesmu u potpunosti. Samoglasike je predstavio u raznim bojama i pripisao im predmete na koje ga podsećaju. Tek kada dešifrujete da je slovo „A“ „crni maljavi korset muva“ tako što ga nacrtate sa krilima i vidite muvu odozgo,na primer, će vam pesma imati smisla.

Gijom Apoliner

Apoliner se igrao sa jezikom više nego bilo koji drugi predstavnik. To je zato što je njegova igra išla u skroz drugom smeru. Koristio je reči kao okvir za svoje pesme. Preciznije, ono što je hteo da kaže, napisao je u obliku teme pesme. Tako je crtao i pisao poeziju u isto vreme. Ako je pesma bila o konju, cela bi bila u obliku konja, i tako dalje. Princip je bio isti za sve. Svoje pesme nastale crtanjem nazvao je „kaligrami“ i sastavio čitavu zbirku od njih.

Žak Prever

Za razliku od simbolista, Prever je bio jednostavan čovek. To se ogleda u njegovoj poeziji. Čak i osobe na početnim nivoima francuskog bi mogle da razumeju o čemu je u pesmi reč, jer je Prever verovao u iskazivanje komplikovanih ideja i emocija na vrlo jednostavan način. Onaj ko voli romantiku u njenom najčistijem obliku definitivno treba da prelista Prevera. Naravno, postoje i pomalo čudne i bizarne pesme poput „Adrijen“. Ipak, možda je najbolje krenuti od klasika - „Barbara“.