Šta je haštag?

Haštag - jezički član modernog doba

Danas se kompjuterski jezik, jezik interneta ili da kažemo jezik društvenih mreža razvija mnogo brže nego sam govorni jezik ili ono što smo nekad smatrali govornim jezikom. Kao i u svakom jeziku do evolucije dolazi kroz upotrebu. Nove reči se dodaju bazi podataka, izmene i adaptacije probijaju sebi put dok nam nove tehnologije i sklonosti ka istoj postaju sve bliskije. Jedan od najjasnijih primera pomenutog jeste široka upotreba društvenih mreža i čitave terminologije vezane za njih. U ne tako davnoj prošlosti, kroz pisanje i slanje poruka na mobilnom telefonu prednost se dala akronimima i skraćivanju reči; pa smo tako dobili NMG (ne mogu), NZNM (ne znam), OK, a neretko se koriste i skraćenice iz engleskog jezika LOL (laughing out loud), FYI (for your information), BTW (by the way) između ostalih.

Slični termini, odnosno skraćenice i akronimi, su nastavili da se razvijaju i učvrstili su svoje mesto među izrazima koje danas koristimo čak i u govornom jeziku. Čini se kao da se svaki dan pojavljuju novi načini izražavanja kroz pisanje, neki će se još dugo zadržati a neki će brzo pasti u zaborav.

Rađanje i razvoj haštaga

Ono na čega se svodi svaki duži ili kraći tekst na društvenim mrežama jeste pravilna upotreba haštagova (hashtags). Prvobitno su se pojavili uz društvenu mrežu Twitter. Njihova upotreba je bila vrlo specifična, usmerena na kreiranje sadržaja, odnosno teme. Upotrebom haštaga na Tviteru napravila bi se referenca za zajedničke teme. na primer - #sudskitumac, tako da svako ko priča, tj. piše o sudskim tumačima, može da se poveže u grupu. Kada ispred određene reči postavite znak #, vi ste u principu napravili svojevrstan link. Na taj način mogu da se nađu slični članci ili tvitovi o temi koja vas interesuje i započne trend (još jedan od termina specifičan za Tviter). Malo po malo i upotreba haštagova se proširila na sve oblike pisane komunikacije. Facebook, Instagram, WhatsApp i drugi slični oblici komunikacije, svi su bili preplavljeni haštagovima. Međutim, kao što je i slučaj kod skraćenica i akronima, haštag se nije zadržao samo u pisanoj komunikaciji. Mlađe generacije danas često haštag ubacuju u govor, u službi digresije, naglašavanja, pravljenja zaključka.

PROČITAJTE JOŠ... 5 neobičnih jezika

Na sreću, upotreba haštaga ima i korisnu funkciju. Ponovo se vraćamo na početak, na Tviter. To je izgleda i jedino mesto gde je prihvatljivo upotrebiti haštag ako ste jezički čistunac. Jedan od korisnih primera upotrebe haštaga je za kampanju koja je krenula tokom dodele Oskara - MeToo. Sve je počelo kada je glumica Alisa Milano pozvala na akciju protiv seksualnog zlostavljanja preko tvita još u oktobru 2017. Ona je zamolila njene pratioce da odgovore na njen tvit sa „me too” ako su nekada bili žrtve seksualnog zlostavljanja. Ubrzo, to je postalo trend, mnoge žene su istupile, a haštag #MeToo je oživeo i postao deo svakog tvita koji se tiče ove teme.

Pravilna upotreba haštaga

Ali da li zaista danas znamo kako pravilno da napišemo ili upotrebimo haštag? Pre svega, ne bi trebalo da nasumično grupišemo gomilu reči bez valjanog razloga. Upotreba haštaga treba da ima neku svrhu. Drugo, ne bi trebalo da upotrebljavamo isti haštag u svakom tvitu, bez obzira da li reklamirate nešto, ljudima će prosto dosaditi. I treće, ali i najvažnije: pišite Velikim slovom! Umesto da napišete #metoo trebalo bi #MeToo. Ovo je posebno važno za haštagove koji su dugački, sadrže više reči, pa će biti lakše da se pročitaju.

Ako se odlučite da kreirate haštag na drugom/stranom jeziku, savetujemo vam da potrošite određeno vreme na istraživanje. Na primer, ako biste da sročite nešto na španskom jeziku, potrebno je da obratite pažnju na akcente koji su sastavni deo pisanja.

Neophodno je da se upoznamo sa svim „novim” načinima komunikacije da bismo uopšte bili u stanju da pratimo neki tekst ili razgovor. Kao lingvistima/prevodiocima, ovo nam je posebno bitno da bismo klijentima dostavili najbolji mogući kvalitet u svakom prevodilačkom projektu.