Teorije o jeziku

8 zanimljivih činjenica i teorija o jeziku

Dosta istraživanja u prošlosti se bavilo pronalaženjem mogućih veza između psihologije i lingvistike. Međutim, kao rezultat tih istraživanja, ili bar većine njih, došlo se do zaključka da su psihologija i jezici dva potpuno zasebna entiteta. Ali isto tako postoje i studije gde fenomen jezika ima čvrstu psihološku osnovu. Ova činjenica se ogleda u kulturama zemalja u kojoj se govore ti određeni jezici. Evo nekoliko najzanimljivijih činjenica vrednih pažnje:

1. Najrasprostranjeniji jezik

Danas u svetu postoji oko 2600 jezika, a oko 7000 dijalekata. Najrasprostranjeniji jezici su kineski, engleski, španski i hindi, baš ovim redosledom. Kineski jezik je zaista najrasprostranjeniji govorni jezik u svetu. Iako ga čini oko 50 000 znakova, potrebno vam je da upoznate oko 2000 da biste mogli da čitate novine, na primer.

2. Sapir-Vorfova hipoteza

Poznati američki lingvista Edvard Sapir i njegov učenik Bendžamin Vorf došli su do onoga što danas poznajemo kao Sapir-Vorfova hipoteza. Oni su tvrdili da jezici predstavljaju oblike kolektivnih misli, da je jezik taj koji određuje jedan narod. Ovaj metod se zasniva na tome da ljudi ne žive sami na ovom svetu. Zasniva se i na tome da ljudi ne žive samo u svetu društvene aktivnosti, kako se ponekad shvata. Takođe tvrde da smo prepušteni na milost jezika koji je postao sredstvo našeg izražavanja u društvu

PROČITAJTE JOŠ... Finski jezik i kultura

3. Širina jezika

Na polju naučne lingvistike, postoji određena nesigurnost kod raspoređivanja materije na nauku, a zatim na jezike. Lingvisti ne mogu da slože oko toga koliko je termin jezik ustvari širok. Da li je to jedan jasno definisan skup ili pak da li svaki oblik ljudskog izražavanja ima formu jezika?

4. Mlada lingvistika

Današnja širina lingvistike je rezultat komplikovane istorije. Kao zasebno organizovana disciplina, lingvistika je poprilično mlada u zemljama engleskog govornog područja. Udruženje lingvista Amerike je osnovano 1924. godine. Asocijacija lingvista Velike Britanije tek 1965. Skoro svi departmani lingvistike su se pojavili nakon Drugog svetskog rata. Što potvrđuje frazu da je lingvistika tek nedavno izmestila filologiju kao prihvatljivo ime za studiju o jezicima.

5. Šta makaki majmuni znaju o poreklu jezika?

Jedno istraživanje sprovedeno sa makaki majmunima pokazuje povezanost sa idejom da su jezici možda nastali kako bi se zamenilo timarenje, odnosno kako bi se bolje razvijale međuljudske veze. Druga teorija je da su naši preci počeli da stvaraju jezik imitirajući zvuke iz prirode kao što su cvrkut ptica i zvukovi drugih životinja, a takođe postoji i teorija da je komunikacija mogla početi uzvikivanjem nehotičnih zvukova.

6. Filozofi o jeziku

Poznati francuski filozof Dekart imao je svoje viđenje lingvističke filozofije. Po njegovom mišljenju, usvajanje jezika je bio prost i jednostavan proces, ne toliko vredan njegove pažnje. Slično kao i Platon, on je verovao u urođenost jezika jer kako je on teoretisao jezik reflektuje opštu racionalnost ljudskih bića.

7. Tabula rasa

Većina ljudi koja je čula za filozofa Loka čula je i za njegovu teoriju po kojoj je čovekova duša po rođenju neispisana ili čista ploča (tabula rasa). Da bismo ovo objasnili kratko i jednostavno, on tvrdi da svo znanje dolazi od spolja kroz naša čula,a ne da imamo neko urođeno znanje od samog postanka.

8. „Svemoćni” Noam Čomski

Noam Čomski, svetski poznati lingvista, bio je kreator zanimljive teorije jezika. Univerzalna gramatika je bila teorija koju je on predložio. On je tvrdio potpuno suprotno od onoga što je Skiner obrazložio kao svoje mišljenje o teoriji jezika. Skiner je tvrdio da svo učenje dolazi od uticaja spoljašnjih faktora, dok je Čomski tvrdio da postoji urođenje sredstvo za usvajanje jezika. Ono što je Skiner shvatio kao vid uslovljanja spram specifičnih događaja, Čomski je shvatio kao rezultat univerzalnih elemenata koji čine strukturu svih jezika.