Tvorba ili građenje reči

Tvorba kao jezička disciplina

Tvorba reči je jezička disciplina, oblast gramatike i nauka o jeziku koja s bavi pravilima po kojima se grade, odnosno nastaju, nove reči i njihovim tvorbenim sastavom. Pod tvorbom se takođe podrazumeva i jezička pojava nastanka jedne reči od druge. Građenje reči smatra se i za jedan od načina da se obogati rečnik jezika. Tvorba reči je vezana za tri jezičke discipline: stilistika, leksikologija i morfologija, a predmet izučavanja se može definisati kao jedinstvo oblika reči, sa njihovim značenjem i upotrebom u nekom kontekstu.

Ukoliko određena reč nije nastala ni od jedne druge, odnosno ne može se dovesti u tvorbenu odnos ni sa jednom drugom rečju, onda se ta reč zove prosta ili nemotivisana. Nasuprot prostim rečima, nalazi se druga grupa reči. Radi se o rečima koje imaju tvorbenu vezu sa drugim rečima i takve reči se nazivaju tvorenice ili motivisane. Tvorenice se mogu dobiti na više načina.

Tvorbene osnove i nastavci

Delovi koji učestvuju u tvorbi reči se nazivaju tvorbeni formanti. Glavni tvorbeni formant je tvorbena osnova i ona čuva formalnu i značenjsku vezu sa polaznom rečju. Deli se na koren reči i na gramatičku osnovu reči. Tvorenice zajedno sa prostom rečju čine porodicu reči i one imaju isti koren reči. Koren reči ili korenska morfema je deo reči koji nosi leksičko značenje, a ne može se dalje deliti na manje delove koji bi bili nosioci istog značenja. Na primer koren reči pisati je „pis“, pisati, pisac, pismo itd. Neke reči takođe mogu imati isti koren a da ne pripadaju istoj porodici reči. Porodicu reči čine one reči koje imaju zajedničko osnovno značenje izraženo istim nizom glasova, na primer: voda, nizvodno, podvodno, vodostaj i vod, voditi, dovoditi, navoditi...

PROČITAJTE JOŠ... Veštački - izmišljeni jezici

Svaka reč ima deo reči koji se ne menja po rodu, broju i padežu. Pored korena reči, pod tvorbene osnove spada i gramatička osnova reči. To su delovi reči koji nastaju odbijanjem nastavaka za oblike. Na primer, roditi - rodiš. U vezane leksičke morfeme spadaju prefiksi i sufiksi. Sufiksi su nastavci za tvorbu reči. Na primer, zub - zubar. Prefiksi su tvorbene morfeme koje se dodaju na početak reči, kao štu su reči pre+pisati = prepisati, za+obići= zaobići...

Pre nego što se upustimo u same postupke tvorbe reči važno je zapamtiti da :

• je koren reči zajednički deo reči za celu porodicu
• tvorbena osnova nije isto što i gramatička osnova
• je sufiks uvek iza reči, a prefiks ispred nje

Tvorbeni postupci

Reči koje su nastale slaganjem drugih reči mogu nastati različitim postupcima:

• Izvođenje - za dobijanje izvedenica
• Slaganje - za dobijanje složenica
• Kombinovana tvorba – koja podrazumeva istovremeno slaganje i izvođenje
• Tvorba pretvaranjem jedne reči u drugu

Izvođenje

Izvođenje ili derivacija je način tvorbe novih reči u kom učestvuju tvorbena osnova i sufiksi. Proces dodavanja sufiksa se naziva sufiksacija, derivacionih za građenje novih leksičkih jedinica, gramatičkih za izražavanje gramatičkih odnosa (nastavci za padeže, glagolska lica, broj...). U funkciji tvorbene osnove mogu stajati i gramatička osnova, okrnjena garamtička osnova ili sam koren reči. Reč koja se dobije ovim postupkom naziva se izvedenica. Dodavanjem nastavaka izvođenjem, reč može da dobije novo značenje koje je vezano za tvorbenu osnovu, a novonastala reč može da pripada istoj ili potpuno drugačijoj vrsti reči. Pošto je nova reč u značenjkoj i obličkoj vezi sa rečju od koje je nastala ona se naziva motivisanom, dok reč od kojeg dela je nastala, odnosno deo koji se nalazi u tvorbenoj osnovi reči se zove motivnim. Na primer, imenica zid: zid + ić = zidić, zid + a + ti = zidati, ili broj šest: šest + oro= šestoro. Isti sufiksi daju slična značenja (pek-ar, lek-ar, zid-ar), dok različiti sufiksi daju druga, nova značenja (lek-ar, leč-iti, lek-ovito)

Slaganje

Slaganje reči ili kompozicija je tvorba reči kojom se dobijaju složene reči ili složenice. Vrši se srastanjem dveju ili više reči, odnosno njihovih gramatičkih osnova ili korena, ili dodavanjem prefiksa.

Slaganje se ostvaruje na dva načina:

1. Prosto srastanje reči: dan + gubiti= dangubiti, pamti+vek= pamtivek, beo+ grad= Beograd i sl.
2. Srastanje tvorbenih osnova sa spojnim vokalom, samoglasnikom o ili e: gkuv+o+nem= gluvonem, ruk+o+pis= rukopis, očevidac, gologlav i sl.

Posebno produktiva tvorba je srastanje predloga kao prefiksa i reči glavih vrsta (imenica, pridev, glagol) Imenice: nadvojvoda, saradnik. Pridevi: prokisao uveća, posoljen. Glagoli: nadgledati, sarađivati, razdeliti. Polusloženice su nastale od dve reči ali su obe sačuvale svoj akcenat, i povezuju se crticom: auto-put, spomen-ploča, radio-stanica.

Kombinovana tvorba

Kombinovana tvorba podrazumeva istovremeno izvođenje (derivaciju) i slaganje (kompoziciju) reči. Tako građene reči su istovremeno i složenice i izvedenice. U njima su vidljivi delovi koji ih čine, npr: dovratak = do + vrat + ak, bezbrižan = bez + briž (od brige) + an One se grade po sledećoj strukturi / shemi: prefiks+koren+sufiks+završetak : pred + rad+ nik+ om. Afiksi su tvorbeni nastavci, znaci građenja reči, a završeči su nastavci za oblik reči, znaci fleksije (deklinacije, konjugacije i komparacije).

Tvorba pretvaranjem

U svim vrstama tvorbe reči se grade tako što se reči jedne vrste pretvaraju u reči druge vrste. To se događa kada reč promenom službe menja i kategoriju i značenje. Tvprba pretvaranjem se vrši na više načina:

• poimeničavanje prideva, odnosno pretvaranje prideva u imenice ( supstantivizacija). Na primer: „Bila je mlada žena.” I “U sobu je ušla mlada u venčanici.”
• popridevljavanjem glagolskih prideva i priloga (adjektivizacija) Na primer: „Engleska je monarhija.“ i „Engleska kraljica je otvorila izložbu.“ ili nastajanje priloga: „Uvek pazi na izgled.“ i „Oni su uvek naizgled dobro.“ i nastajanje predloga: „Dostigao je sam vrh svoje karijere.“ i „Seli su na vrh stola.“