Britanski i američki engleski

Razlike između britanskog i američkog engleskog

Engleski je s razlogom svetski i postoji mnogo država gde je čak i zvanični jezik. Najviše je to slučaj jer je Velika Britanija bila jedan od vodećih kolonizatora u prošlosti. Te kolonije su danas nezavisne države u manjoj ili većoj meri, a engleski je ostao kao jezik koji se tamo govori. Zbog odvojensti tih kolonija, prirodno je da su se rodile određene varijacije englekog jezika. Tako ćemo naći razlike svuda, a danas ćemo se fokusirati na američki i britanski engleski jezik. Oni su bez sumnje najdominatniji trenutno.

Speling

Postoje određene razlike u pisanju u američkom i britanskom jeziku. Na prvi pogled izgledaju prilično nasumično, ali postoje određena pravila koja će vam olakšati da prepoznate koja varijacija jezika je u pitanju. Američki engleski, na primer, izostavlja slovo „u“ u većini reči. Tako će se pisati „favorite“ umesto „favourite“ ili „color“ umesto „colour“. Takođe, reči u američkom engleskom će se pre završavati na „er“ dok će u britanskom završetak biti „re“. To se vidi u rečima kao što su „center“ i „centre“. Ovo su dva najočevidnija pravila, a ostatak se mahom svodi na ulazak u tok jezika.

Pročitajte još... Važnost učenja stranih jezika

Izgovor

Naravno, prvo što ćete primetiti kao razliku između ove dve varijacije je izgovor. Dok britanci takoreći uštogljenije pričaju, manje otvaraju usta, amerikanci se čine mnogo opušteniji. Ovo se vidi u vokalima, jer su otvoreniji u američkom. Najupadljivija razlika je slovo „r“. Britanci preko njega prelaze u većini reči, dok ga amerikanci upečatljivo izgovaraju. Najjednostavije ovo shvatimo kada pogledamo reč „after”. Britanski izgovor diktira završetak reči negde između „e” i „r” dok američki kaže da se reč izgovara do kraja. Naš izgovor kada pričamo engleski je sličniji američkom jer je i naš jezik otvoreniji, poput te varijacije.

Različite reči

Takođe nije čudno da postoje sasvim različite reči za iste entitete u ovim varijacijama. Ovi parovi reči su nastali sasvim očekivano zbog velike fizičke udaljenosti. Iako umeju da komplikuju učenje engleskog, generalno su korisne za tačno prepoznavanje varijacija. Doduše, često umeju da naprave pometnju u razumevanju ako govornik nikad nije čuo za reč iz druge varijacije. Znamo da se kaže “cab” na američkom, a “taxi” na britanskom engleskom. Isto važi za “elevator” i “lift” ili “row” i “queue”.

Sleng

Sleng je nezamenjiv deo bilo kog jezika, i vrlo je specifičan za određeno društvo. Ovaj deo kolokvijalnog jezika ćemo sresti gde god da odemo, i po njemu ćemo najlakše prepoznati o kojoj je varijaciji reč. Onda je normalno da možemo pričati o razlikama u slengu ove dve varijacije. Koliko god zanimljiv sleng bio, može izazvati isti problem kao i drugačije reči- nerazumevanje. Možemo mu se približiti kroz pop kulturu, internet, i filmove i serije. To je jedan od sigurnih načina da uđete u tok varijacije jezika i bolje je razumete.

Za kraj ostane samo da se zapitamo da li je i zašto jedna varijacija pravilnija od druge. Uče nas da koristimo britanski engleski, kompletno zanemarivajući američki. Iako nas to navodi na zaključak da je on nepravilan, preciznije je reći da je britanski jedostavno više akademski prikladan zbog tradicije i rigoroznije gramatike.