Jezici koje treba učiti

Koji strane jezike učiti?

Kroz čitavo školovanje nam se nudi prilika da učimo još neke jezike pored izučavanja srpskog. Obavezan od prvog dana je, naravno, engleski. Ali kasnije možemo da biramo i između drugih svetskih jezika. Na kraju, ništa nas ne sprečava da učimo neki sasvim drugi jezik sami. Iako je učenje jezika dobar hobi, pitanje je koji je od svih njih najisplativiji za našu budućnost. Pod ovim se misli na to koji će nam biti najkorisnij.

Često slušamo priče kako je jedan bolji od drugog zbog toga kako svet trenutno funkcioniše, ali da li je to istina? Šta je uopšte istina?

Koje još jezike možemo da učimo?

Kao što je pomenuto, engleski se uči od malih nogu. Čak može da se uči i u nekim vrtićima, a postoje i specijalizovane jaslice i vrtići gde se govori samo na engleskom. Na ovaj način dete provereno nauči jezik i ume tečno da ga govori kad poraste, makar u teoriji. Istina je da je danas engleski vrlo koristan i da će biti potreban svakom gde god da se nađu, ali nije jedini.

PROČITAJTE JOŠ... Prevodilačke veštine stečene u inostranstvu

Od petog razreda osnovne škole, a zatim i od prvog srednje, biraju se novi jezici. To su uglavnom nemački, francuski, ili ruski, ako škola nije specijalizovana za jezike. Svi se uče od početka, i koji ćete izabrati zavisi od vaših afiniteta. Posle je i na fakultetu obavezan strani jezik, i vaši izbori će zavisiti od onoga što studirate. Na kraju, na pitanje „koje jezike možemo da učimo?“ Pravi odgovor je „sve“ ako kontekst nije klasično obrazovanje. Postoje bezbrojne privatne škole jezika, a neki fakulteti takođe nude časove za sve zainteresovane, bez obzira na to da li su studenti tamo ili ne. Takav je Filozofski fakultet u Novom Sadu, na primer.

Koji je bolji od ponuđenih?

Ako se držimo konteksta klasičnog obrazovanja, pitamo se koji je od tri strana jezika u ponudi bolji i isplativiji. S jedne strane, često ćete čuti kako je nemački budućnost i jedini validan izbor jer sa njime možete da radite šta hoćete i jako lepo izgleda na radnoj biografiji. Ali, s druge strane, ko kaže da isti slučaj nije i sa ruskim i francuskim? Francuski je poetičan jezik koji nije nimalo lako savladati, ali takođe otvara puteve ka daljem poslovanju. Dok za ruski kažu da je beskoristan, on je zapravo vrlo pitak i možda lakši za učenje zbog svojih sličnosti sa srpskim jezikom, a pritom isto poželjan prilikom zaposlenja.

Šta je istina?

Istina je da svako ko sluša priča kako je jedan jezik bolji od drugog i kako postoji samo jedan pravi izbor greši. „Najbolji“ jezik je onaj koji vi odlučite da jeste. Sve zavisi od vaših afiniteta i onoga čime želite da se bavite u životu. Pritom, neki ljudi jednostavno više vole romanske, a neki germanske ili slovenske jezike. Izbor onoga koji vam više leži i koji bolje osećate je ustvari pravi izbor jer ćete tako uživati u sticanju novih znanja i lakše savladati strani jezik. Zato, ako ne možete da se odlučite, zapitajte se kom jeziku biste uspeli najlakše da se posvetite.