Jezici manjina u Velikoj Britaniji

Jezici manjina Ujedinjenog Kraljevstva

Engleski sa svojim mnogobrojnim oblicima i dijalektima je najrasprostranjeniji jezik Ujedinjenog Kraljevstva. Kao što je poznato, Ujedinjeno Kraljevstvo se sastoji iz 4 države, Severna Irska, Engleska, Vels i Škotska, a svaka od njih ima svoj dijalekat koji se po mnogome razlikuje od klasičnog engleskog jezika koji poznajemo. Takođe pored engleskog i dijalekata, u Velikoj Britaniji se mogu čuti još 5 keltskih, 3 germanska i 3 romanska jezika. Zvaničan jezik je, naravno, engleski, i govori ga 58.9 miliona ljudi u kraljevstvu, što je ukupno 98% populacije zemlje. Uz to velški, škotski, irski i kornvalski su jezici manjina.

Velški jezik

Velški jezik je nastao u 6. veku nove ere, od britonik, odnosno, keltskog jezika, i priča se u Velsu i graničnim područjima Engleske sa Velsom. Postoji 4 perioda u razvoju velškog jezika: primitivni, stari, srednji i moderni. A moderni koji se i danas govori je nastao u 14. veku. Vokabular se sastoji najviše od reči iz britonik jezika (grane keltskog jezika) na primer: wy što znači egg- jaje., poneke reči su pozajmljenice iz latinskog, kao što su ffenestr (lat. fenestra) window- prozor, i iz engleskog jezika: silff, u prevodu shelf, to jest, polica.

Alfabet se sastoji od 29 slova s tim što se među samoglasnike ubrajaju i „y“ i „w“. Velška fonologija uključuje mnoštvo zvukova koji se ne pojavljuju u engleskom, pa ni drugim evropskim jezicima. Ono što je takođe neobično je, da u rečenici glagol dolazi na prvo mesto, a zatim subjekat i objekat.

PROČITAJTE JOŠ... Jezik boja

Škotski jezik

Postoje dve varijacije škotskog jezika: jedna germanska, druga keltska i pričaju se na različitim područjima Škotske i Irske. Kao zaseban jezik razvio se tokom srednjeg veka a „zvanično“ se u Škotskoj govori keltskim škotskim jezikom. Većina reči škotskog je izvornog keltskog porekla, takođe postoje i pozajmljenice iz latinskog i francuskog. Keltski škotski alfabet ima samo 18 slova. Redosled reči u rečenici je takođe striktno glagol- subjekat- objekat, čak i u pitanjima i negacijama. Nove reči i fraze, kao i za većinu indo-evropskih jezika, potiču iz latinskog i grčkoh, samo se pišu keltskim pismom.

Irski jezik

Samo severni deo Irske priprada Ujedinjenom Kraljevstvu, a samim tim i irski jezik koji se govori je manjinski jezik. U 17. veku su se razvila dva dijalekta koja se sada koriste u Severnoj Irskoj. Po izgovoru irski je sličnijij škotskom nego engleskom. Suglasnici dolaze u paru i obično je jedan zadnjenepači a drugi prednjenepačani. Pri pisanju modernog irskog, uglavnom se koristi latinica, bez slova j, k, q, w, x, y i z al uz dodatke á é í ó ú.

Kornvolski jezik

Kornvolski ili kornijski jezik je jedan od britanskih jezika nastalih od keltskog jezika. Ovaj jezik je „izumro“ u kasnom 18. veku i govori se samo u Kornvolu. Moderni kornvolski fonetski prati engleski jeziki pravila spelovanja. A red reči u rečenici prati standardne keltske jezike ( glagol- subjekat – objekat) što i nije neuobičajeno za te prostore. Imenice imaju samo dva roda : muški i ženski, uz to specifično to što ne postoje glagoli kao što su „imati“ „morati“ „mrzeti“ „želeti“ i sl. a nedostatak tih glagola se nadopunjuje propozicijama i frazama.