Kako proširiti vokabular?

Šta je vokabular?

Naš vokabular se sastoji iz niza reči, fraza i termina, čija značenja su nam poznata i umemo njima da se koristimo. Kao akademski građani i obrazovani ljudi neophodno da posedujemo i služimo se što širim i kvalitetnijim vokabularom, bilo to na maternjem jeziku, ili stranom koji učimo. Elokvencija i šarm se veoma cene, pa zašto da uz to ne potpunite sliku o sebi sa „velikim rečnikom“? Uvek je pohvalno pravilno se izražavati, a ukoliko imate bogat vokabular, ostavljaćete još bolji utisak o sebi.

Zašto vokabular treba širiti?

Kako bismo bili u stanju da jasnije i razgovetnije pričamo i pišemo, a uz to ljudi će nas bolje razumeti. Ako proširimo naš rečnik, sagovornici, a i mi sami, ćemo steći utisak da smo inteligentiji i pametniji. Pored toga, učenje novih reči je zabavno, možete sebe izazvati da svaki dan naučite nekoliko novih reči i to će vas učiniti ispunjenijim.

Najlakši načini da proširite rečnik:

1. Čitajte, čitajte i samo čitajte

Čitanje je najvažnija aktivnost kada se radi o upijanju novih informacija pa tako i reči. Najbolje bi bilo da čitamo pripovetke, novele ili klasičnu literaturu, ali takođe i magazine i novinske članke, kako bismo bili što izloženiji različitim vrstama tekstova i različitom tematikom. Ukoliko naiđemo na nepoznate reči ili reči koje smo sretali ali nismo sigurni šta one znače, veoma je važno da značenje i upotrebu tih reči pronađemo u rečniku ili na internetu i tako ih zapamtimo. Na primer, ukoliko čitamo sportski magazin i susretnemo se sa rečju bekhend, potražimo njeno značenje i tako upotpunjujemo naš vokabular. Takođe, pre nego što se „obratimo“ rečniku ili internetu za pomoć, bitno je da pokušamo da iz konteksta, odnosno značenja, rečenice izvučemo značenje reči. Na taj način, ne razvijamo samo vokabular već i kognitivne procese u mozgu. Ako niste ljubitelj knjiga ili čitanja, istina je da se teže nalaze nove reči za učenje. Uvek ih možete pronaći na internetu ili rečniku, ali se kroz knjige i čitanje bolje pamti i povezuje sa ostalim rečima koje većima imamo u svom fondu.

PROČITAJTE JOŠ... Jezici manjina u Velikoj Britaniji

2. Uvek imajte rečnik ili internet pri ruci

Kada i naiđemo na reč ili fraz koju ne znamo, rečnik je naš najbolji prijatelj. Bez obzira na to da li se on nalazio u štampanoj formi ili na internetu, uvek je korisno pogledati sva značenja date reči i tako pronađemo ono koje se najbolje uklapa uz datu rečenicu. Uz to, ako želite da produbite znanje, preporuka je i da se potraže reči sličnog (sinonimi) i različitog ( antonimi) značenja.

3. Koristite dnevnik

Pored dnevnika čitanja koji možete voditi, za učenje novih reči je najbolje je voditi dnevik. Na primer: čitate knjigu i naiđete na neku frazu sa kojom se ranije niste susretali, pronađete njeno značenje i zapišete u neku svesku ili rokovnik sa datumom, kako biste pratili koliko novih reči na dan učite. Takođe je korisno beležiti reči, da bismo mogli da se „vratimo“ na njih i podsetimo se njihovog značenja. Za organizaciju ličnog mini-rečnika preporučuje se da se koristi azbučni ili abecedni redosled, kao i u pravom rečniku, kako biste se bolje snašli ako tražite određenu reč. Obavezno svako značenje reči koje pronađete zapišite, a i uz to upotrebite reč u rečenici, jer ako je povežete sa značenjem veća je verovatnića da ćete je duže i bolje upamtiti.

4. Postavite sebi cilj

Svako se oseća ispunjenije i srećnije kada ispuni odreženi cilj. Ako želite da proširite vokabular, postavite sebi za zadatak da na dnevnom nivou pronađete dve do tri reči koje ćete zapamtiti. Vodite dnevnik novih reči ili ih beežite na liste. Na kraju meseca zapišite nove reči na kartice i pokušajte da se prisetite njihovog značenja. Korisno je ako se krene postepeno, od „lakših“ reči ka složenijim. Za lakše reči se smatraju one koje se lako vizuelizuju, odnosno, konkretne reči, čije značenje možemo da povežemo sa određenom slikom. (Na primer: stolica). Težim rečima se smatraju one koje imaju apstraktinije značenje i teško se mogu zamisliti (Na primer: demokratija).

5. Drugi jezici

Ukoliko učite ili znate više od jednog jezika, lakše ćete učiti nove reči. Većina reči potiče iz latinskog ili grčkog jezika, pa vraćajući se na te jezike upotpunjujemo naše znanje i vokabular. Takođe, u svakom jeziku se nalaze pozajmljenice iz drugih, pa tako ako uspete da povežete značenje reči jednog jezika sa rečju drugog jezika koje ima isto značenje, mnogo brže će se izgraditi lični rečnik.

6. Igre

Jedan od najzabavnijih načina za proširivanje vokabulara su društvene igre. Zajedno se uči lakše, a u njima mogu učestvovati i stariji i mlađi. Ukrštene reči, osmosmerke i slične jezičke mozgalice takođe potpomažu pri širenju našeg vokabulara. „Reč na reč“ (scrabble), „Alias“ ili asocijacije su zanimljive za najmlađe i pored vokabulara i jezika, razvijaju maštu i kognitivne sposobnosti. Pri tome, možete pitati prijatelja ili člana porodice da vam se priključi u učenju novih reči, pa se takmičiti ko će naučiti više.

7. Uključite se u razgovor

Najjednostavniji način da čujete nove reči je ako razgovarate sa nekim. Idealno bi bilo da je vaš sagovornik načitana osoba, ali i sleng i lokalizmi su takođe nove i korisne reči za vas. Nemojte se stideti da ukoliko ne razumete ili ne znate neku reč ili frazu, koju je vaš sagovornik upotrebio, pitate. Samim tim, oboje učite i širite vaša znanja i iskustva. Ako niste u situaciji da tu reč odmah zapamtite ili ubeležite, ponovite je 5 puta na svakih sat vremena i na taj način ćete je skoro sigurno zapamtiti. 

8. Vežba

Vrlo je važno da nove reči upotrebljavate u svakodnevnom govoru kako ih ne biste zaboravili. Bilo da je to pisanje ili razgovor, kada god vam se ukaže prilika, upotrebite naučene reči.