Lingvistika

Lingvistika ili jezikoslovlje

Lingvisitika ili jezikoslovlje je nauka o ljudskom jeziku. Reč lingvistika potiče od latisnke reči lingua što znači jezik. Ljudi koji se bave naukom o jeziku se zovu lingvisti.

Proučavanje lingvistike se može razvrstati u tri pravca:

1. Sinhronijski i dijahronijski - gde se sinhronijski bavi samo jednovremenskim jezičkim prikazom, dok se dijahronijski bavi opisom strukturalnih promenama koje su se dogodile i istorijom jezika.

2. Teorijski i primenjeni - teorijska lingvistika se bavi stvaranjem modela, baziranim na teoriji, za opis pojedinačnih jezika, uz to i o teorijama jezičkih univerzalija. Pod primenjenom lingvistikom se smatra obrada nekog konkretnog jezičkog materijala.

3. Kontekstualni i nezavisni - kontekstualna lingvirtika opisuje način na koji se jezik ponaša u svetu, njegovu društvenu funkciju, ali i njegovo prihvaćenje i način na koji je percepiran.

PROČITAJTE JOŠ... Dijalekti srpskog jezika

Polja kojima se ligvistika bavi:

Fonetika - je nauka i različitim glasovima u ljudskom jeziku. Izučava osobine govorinih glasova (fona) ali i negovornih glasova, njihov nastanak, fizičke osobine i percepciju. Razlikuje se od fonologije. Fonetičare zaima glas, a ne simbol kojim je glas napisan.

Fonologija je disciplina koja proučava jezičnu funkciju i ponašanje govornih jedinica. Te jedinice se nazivaju fonemi i one se srednišnji pojam fonologije. Ona proučava sastav glasova u jeziku, nivoe glasovnog sistema i apstrakte glasovne jedinice.

Morfologija je nauka o unutrašnjoj strukturi reči. Ona se bavi tvorbom reči, vrstama reči i njihovim oblicima. Proučava morfeme, koje predstavljaju najmanji deo reči ili najmanja jezička jedinica koja ima svoje značenje. Morfeme se mogu podeliti prema značenju i prema položaju. Prema značenju mogu biti leksičke i gramatičke, a prema položaju koreni reči, prefiksi i sufiksi.

Sintaksa je nauka o načinu kombinovanja reči u rečenice. Ona proučava dstrukturu gramatičkih rečenica. Savremena sintaksa pokušava pronaći pravila za sklapanje rečenica koja se mogu primeniti na sve jezike. Cilj sintakse je da opiše gramatička pravila, a ne da ih stvori.

Semantika se bavi proučavanjem značenja reči i znakova.

Stilistika je lingvistička nauoka o stilu u jezicima. Bavi se proučavanjem karakteristika i svojstava pisanog i govornog jezika.

Govor i pisanje

Mnogi lingvisti i jezičari smatraju da je govor fundamentalniji, a samim tim i važnijij za proučavanje nego pisanje. Neki od razloga za ovakvo stanovište su:

• To da je govor univerzalan za sve ljude, dok pisanje nije postojalo i ne postji u mnogim kulturama.
• Ljudi nauče da govore i izražavaju se mnogo brže i lakše nego što uče da pišu.
• Neki kognitivni psihlozi smatraju da govor ima poseban „jezički modul“, posebno jezičko znanje, na osnovu kog se smatra da će pre doći do proučavanja govora nego pisanja.

Lingvistika i prevođenje

Lingvistika igra važnu ulogu u prevođenju dokumenta sa jednog jezika na drugi. Prevođenje reči je mnogo više od pronalaženja adekvatne zamene jedne reči u jednom jeziku, za reč u drugom. Prevodilac takođe mora „dekodovati“ i „dešifrovati“ aspekte i funkcije originalnog jezika u nov jezik. Tu uskače lingvistika. Za dobro prevođenje neophodno je poznavanje gramatike koja se koristi u oba jezika, značenje reči kao individualnih komponenti rečenice, kao i fraza i rečenica koje se, kombinacijom tih reči, stvaraju. Svaki jezik ima svoja lingvistička pravila, ali takođe postoje i ona zajednička za sve jezike. Precizan prevod određuje gde se kriju te sličnosti i razlike među jezicima. Ako se oslanjamo samo na jedan aspekt lingvistike, na primer sintaksu, prevod može biti samo gramatički tačan, ali gubi svoju značenjsku težinu, zato je neophodna kombinacija svih navedenih polja lingvistike.

Učenje lingvistike

Učeći lingvistiku mnogi smatraju da učimo shvatanja o tome kako je to biti čovek. Lingvistika je specifično područke u nauci i akademska disciplina koja ima i teorijsku i praktičnu primenu. Učenje lingvistike donosi mnoge pogodnosti pa u zavisnosti od vašeg interesovanja možete se oprobati kao profesor, prevodilac, pisac, lektor, novinar ili bloger, radnik u industriji leksikografije ili možda glumac.