Parnaso simbolička poezija

Modernizacija pesništva

Ovaj izraz se ustvari odnosi na nastavak modernizacije pesništva u srpskoj poeziji. Uzori se ovde menjaju, i sada se pesnici ugledaju, ponajviše, na francski simbolizam. Kao što naziv govori, ovo je zapravo mešavina Parnasa i simbolizma. Iako ima dosta perioda srpske poezije i svaka je podjednako važna, ova je možda i najlepša. Ta lepota se ogleda u prefinjenosti dela i nastajanju da se kreira nešto novo. Predstavnici parnaso-simboličke poezije su često bili i kritikovani, a neka njihova dela i zabranjivana zbog pogleda na svet koji je navodno loše uticao na moral naroda. Ipak, ova dela opstaju, i pružaju utehu, a ponekad i nadu.

Jovan Dučić

Dučić se uglavnom bavio arhetipskim temama. Voleo je da bude na visini zadatka, i to se jasno vidi kroz njegovu poeziju. Svuda su u pitanju velike teme koje obrađuje na vrlo sofisticiran način, koji dolikuje jednom Gospodinu Pesniku. Kod njega nikada nećemo naići na neki konkretan doživljaj, već na ljubav kao takvu, i na ženu kao takvu. Zapravo, ovo je jedan od češćih motiva u njegovoj poeziji, jer se stalno vraća na motiv idealne drage.

PROČITAJTE JOŠ... Jezik i profesija

Aleksa Šantić

Šantić je možda jedini predstavnik koji je ostao veran socijalnim i nacionalnim idealima svog vremena. Za razliku od ostalih pesnika, njega nije toliko fascinirao strani svet. Njegova poezija može se razvrstati u dve grupe- ona o rodoljublju i ona o ljubavi. Piše o svom narodu i idealnoj ljubavi, i uvek će se provući neko porodično osećanje. To je najviše vidno kroz bratksu ljubav, koja se sa porodice širi i na prijatelje, pa zatim ceo narod.

Milan Rakić

Rakićeva poezija odlikuje se stavom da treba uzeti sve što život nudi. On kaže da mi ne znamo da li ćemo drugi život dobiti i da bi zbog toga ovaj trebalo maksimalno iskoristiti. Takođe ima dosta rodoljubivih pesama. Ipak, ako se udubimo u njegovu poeziju, primetićemo da je odlikuju sve faze - kada je mlad i kada malo ostari. Mlađu poeziju odlikuje energičnost, pomalo osiljenost, i želja da se proba sve. U starijoj je pak smireniji i često napušta neke mladalačke ideale.

Sima Pandurović

Najupečatljivija karakteristika Sime Pandurovića je njegov pesimizam. Njegov pesimizam odlikuju logika i jasnoća, kao i racionalnost i intelektualnost. Bio je pod uticajem nemačke pesimisitičke filozofije, što se i vidi. Takođe je pisao o lepoj strani ludila, što se najbolje vidi kroz njegovu pesmu „Svetkovina“. Ipak, ni njega nije zaobišlo rodoljublje, a kod njega je ono opisano kao čista i nežna ljubav. Nije ga zaobišla Skerlićeva kritika, ali tu se ne osporava njegov talenat već samo pesimizam.

Vladislav Petković Dis

Na kraju, imamo Disa koji je Pandurovićev blizak prijatelj, ali koji nije tako dobro prošao što se kritike tiče. Skerlić prema njemu nije bio fin uopšte, i nije ga smatrao za dobrog pesnika. Ipak, on je jedan od najznačajnijih zbog svoje jedistvene filozofije i pogleda na ljubav. Naime on je verovao da postoji mesto gde smo živeli pre rođenja, i gde ćemo se vratiti posle smrti. Tako se nada da će tamo naći svoju dragu, za koju je svoju ljubav i patnju opisao u trilogiji „Možda spava“, „Tamnica“, i „Nirvana“.